Biljka Paradajz

Opis Biljke

Paradajz je višegodišnja biljka, ali se u umerenom klimatskom pojasu gaji kao jednogodišnja. Tipično raste od 1 do 3m i ima dlakavu slabo drvenastu stabljiku koja se veoma često, kao puzavica penje uz druge biljke. Ima duge listove sa nazubljenim ivicama. Cvetovi su žute boje, prečnika 1 do 2 cm.

U ishrani se koristi samo plod biljke, jer se u lišću nalaze toksični alkaloidi. Plod paradajza ima koru koja štiti unutrašnju polu-tečnu strukturu u kojoj pliva seme paradajza. Mogu biti crveni, žuti, narandžasti, zeleni, ljubičasti ili braon boje.

Iako se paradajz botanički svrstava u voće tačnije bobice, zbog nedovoljne količine slasti (i kiselkastog ukusa) kulinarski se svrstava u povrće i najčešće se služi kao salata, koristi pri kuvanju, a ne kao desert, što je najčešće slučaj sa voćem.

Poreklo

Paradajz potiče iz Južne Amerike. Prvi za koga se veruje da je doneo u Evropu plodove paradajza je istraživac Kortez, posle zauzimanja grada Tenoctitlana (današnji Meksiko) oko 1520. godine, dok se u prvim zapisima u Evropi paradajz pominje tek 1544. godine od strane italijanskog lekara i botanicara Pjera Andrea Matiolija koji ga je nazvao zlatna jabuka (pomo d`oro)

Hemijski sastav

U plodu paradajza nalazi se mnogo hranjivih sastojaka, neki od njih su: belančevine, vitamini A, B, C, D, K, gvožde, likopen, kalijum, magnezijum, natrijum, mineralne soli, natrijum, proteini, ugljeni hidrati, fosfor, hlorogenska kiselina, kofeinska kiselina, karotenoid.

Korišćenje

Paradajz se u ishrani koristi svež kao salata, kuvan, pržen ili kao dodatak jelima. Dosta se koristi i sok od paradajza, kečap. Paradajz se koristi za jačanje imunog sistema. Često se preporučuje u dijetama zbog svoje hranljivosti i nisko kaloričnosti. Primenjuje se i u dermatologiji za lečenje nekih kožnih oboljenja kao što su bubuljice.

Lekovito dejstvo paradajza

Pošto se u svetu veruje da paradajz ima pozitivne efekte na zdravlje, a posebno srce, preporučuje se njegova upotreba u neograničenim količinama. Paradajz sadrži likopen, koji se smatra jednim od jajjačih prirodnih antioksidanata. U nekim studijama, potvrđeno je da likopen pomaže sprečavanje raka prostate. Potpomaže čiscenje organizma, i ima antiseptičko dejstvo. Pored ovoga, plod paradajza je bogat vitaminom C, karotinom, vitaminom B1 i vitaminom E. Takođe u plodu je sadržana i značajna količina gvožda, mangana, bakra, a ponajviše kalijuma. Kalijum pospešuje snižavanje krvnog pritiska. Za pradajz je dokazano da povoljno deluje na sledeće bolesti: alergija, anemija, artritis, bolesti srca i krvnih sudova, astma, giht, ekcem, impotencija, katarakta, rak, migrena, povišen holesterol, prehlade, grip, regulacija krvnog pritiska, umor, šećerna bolest.

Proizvodnja

Paradajz je biljka sa izrazitim potrebama za svetlošću. Za neprekidan razvoj i rast plodova neophodna je minimalna količina svetlosti. Pri većem intenzitetu svetlosti, bez obzira na dužinu dana, cvetanje je ranije. Paradajz je biljka veoma otporna na nedostatak vode, i veoma uspešno koristi vodu iz dubina zemlje. Za uspešan razvoj biljke neophodna je relativno niska vlažnost vazduha.

Oplodnja paradajza

U plastenicima

Za uspešan uzgoj paradajza u plastenicima od presudnog značaja je korisćenje dobro odnegovanog i kvalitetnog rasada. Paradajz se u prostoru zastićenom plastenikom proizvodi iz rasada, a sam rok sadnje je uslovljen mogućnošću zagrevanja samog plastenika, i njegovom konstrukcijom.

Kod proizvodnje paradajza u plastenicima, vreme setve se odreduje prema vremenu rasađivanja. Rasad se najčesce sadi kada je star od 50 do 75 dana. U sledećoj tabeli se nalaze okvirni rokovi za proizvodnju paradajza u plastenicima: